Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Centralna banka srbije". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 Fakultet za poslovne studije
MEGATREND UNIVERZITET
Seminarski rad
iz finansijskog menadzmenta
Tema:
Centralna banka Srbije
Beograd,2008.
Sadržaj
Uvod
Centralna (narodna, emisiona, novčanična) banka predstavlja specifičnu monetarnu instituciju koja po svom položaju u bankarskom, kreditnom i monetarnom sistemu veoma privilegovana banka. Upravo zbog svog specifičnog položaja u piramidi bankarskog sistema se zove banka - banaka.
Ona može biti različitog tipa vlasništva i upravljanja, državna, kao akcionarsko društvo ili mešovitog tipa.
U Zapadnoj Evropi nastanak i razvoj emisionih banaka je došao pred samu industrijsku revoluciju, što znači da su one bile jedan uslob za ubrzani privredni razvoj. Inače, prva emisiona banka je osnovana u Švedskoj 1656. god (zvala se Riskbank of Snjeden), posle nje je nastala Bank of England, koja je imala najveći uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka, osnovana je 1694. god.
Ove institucije su kasnije formirane skoro u svim zemljama sveta i imaju državnu tj monetarnu valutu (to znači sopstvenu valutu). Činjenica, da neke zemlje (kao što su Honkong, Luksemburg) nemaju centralnu banku u pravom smislu reči. U nekim zemljama postoje i centralne banke koje su formirane u prelaznom obliku. Takve centralne banke obavljaju samo neke funkcije centralne banke i one su karakteristične za zemlje koje su bile kolonije i za zemlje koje su tek stekle svoju monetarnu suverenost (kao što su Belize, Moldivi, Sejšeli).
U institucionom smislu banke predstavljaju najvažnije institucije finansijskog sistema, a u funkcionalnom smislu banke se javljaju kao finansijski posrednici (intermedijeri) između finansijski suficitnih i deficitnih transaktora i saktora.
Postoji zakonitost - što je razvijenija privreda, u čijoj osnovi su ekonomski i tržišni kriterijumi poslovanja, razuđeniji je i efikasniji finansijski sistem. Prema tome, postoje uzročno - posledični uticaji između stepena razvijenosti privrede finansijskog sistema.
To znači i da optimalno institucionalizovan finansijski sistem povratno pozitivno utiče na razvoj privrede. Shodno tome, u zemljama u razvoju postoji rigidni finansijski sistem koji je ograničavajući faktor bržeg razvoja privrede.
* * *
ORGANIZACIJA CENTRALNE BANKE
Centralna banka, da bi obavljala poslove kojima bi izvršavala svoje funkcije neophjodno je da formira smaostalne organizacione jedinice;
Sektor za poslove monetarno-kreditnog sistema i politike
Sektor za devizne poslove i poslove platnog prometa sa inostranstvom
Sektor za poslove sa inostranstvom
Sektor za poslove kontrole
Sektor za istraživanje, informatiku i statistiku
Direkciju za zakonodavno-pravne poslove
Direkciju za računovodstveo - finansijske poslove
Direkciju za poslove trezora
Direkciju za opšte i zajedničke poslove

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]